resavanje problema pasa lutalica u Vranju je alarmantno. psi bez vlasnika prete ne samo odraslim osobama, vec pre svega deci, koja bez pratnje roditelja ne mogu da se nesmetano setaju ulicama ovog grada. posebno su ovim problemom obihvaceni delovi grada u naselju "Cesalj" i "Gornje Carsije"

U bloku 28 su pre bila tri lepo sredjena parka a sada samo jedan moze da se koristi. Zelela bih da se sredi park u potkovici koju sva deca iz bloka 28 koriste kao i da se sredi park ispred televozorke u uluci Milutina Milankovica.

Sportski teren na Banjici između ulice Branka Bulata i Paunove 61-63 je napravljen pre par godina, u pitanju je bio kavez (ograđeni teren) gde su bili golovi za fudbal i koševi sa obe strane ali je sada neupotrebljiv, golovi za fudbal koji su bili tu su odneseni, table za košarku su polomljene i taj teren niko više niko ne koristi iako je bio svakog dana prepun dece (dok je bio funkcionalan) jer je jedan od malobrojnih terena u tom delu Banjice.
Bilo bi dobro da se ovaj teren sredi jer onda deca iz ovog dela naselja ne bi morala da idu na druge terene širom naselja koji su sređeniji i puni stalno već bi imala sportski teren i ispred svojih zgrada.

Moja baka je živela u prizemnom stanu, u koji se ulazi od spolja, sa ulice u naselju Medaković.

Nakon njene smrti, ispred stana u kome sada niko ne živi počeli su da se okupljaju bolesni psi i neko im donosi hranu, namešta krevet za spavanje, kućicu za što udobniji boravak. Dobili smo informaciju da aktivisti iz Orke dolaze i vakcinišu ih, što je jako lepo samo to nije pravo mesto za ispoljavanje humanosti prema životinjama.

Iako volim životinje i podržavam brigu o njima, ipak smatram da bi to trebalo da se dešava u adekvatnom prostoru - Azil za pse, a ne u sred naselja gde ljudi žive i gde je nije higijenski i može da bude zarazno.

Ovaj problem zna svaki građanin Subotice, i skoro da nema ništa novo da se kaže na ovu temu.
Ali ipak, ne mogu da ne izrazim mišljenje da je od suštinske važnosti rešiti sudbinu započetog gradilišta na mestu nekadašnjeg Narodnog pozorišta i srediti centar Subotice.
Uvek će biti onih koji su za novi ili onih koji su za stari izgled, pa čak i onih koji bi želeli da ništa nije ni dirano, ili onih koji bi želeli da se sve sravni sa zemljom.
Ja lično nisam posebno opredeljen. Što se mene ticalo, ništa se nije trebalo dirati, ali kada već jeste onda to treba i da se završi na jedan ili na drugi način. Šta god da se smisli, navići ćemo se. Ali niko, nikada se neće navići da centar grada krasi ogromno zapušteno gradilište.
Pišem ovo kao inicijativu za bilo kakvo rešenje, samo neka se krene napred. Neka krenu neki radovi, pa makar to bili i rušenje. Moramo pritisnuti gradske vlasti da srede centar koji je toliko toga izgubio za kratko vreme.

U Ulici Tošin bunar, izgrađena biciklistička staza naprasno se prekida zbog ograde Studentskog grada, koja zauzima neophodan prostor trotoara za njen nastavak. Isti problem postoji i zbog ograde na Bulevaru Dr Zorana Đinđića, zbog koje je nemoguće povezati raskrsnicu Ulice Tošin bunar i Studentske ulice koja se spušta sa Bežanijske kose sa raskrsnicom Bulevara Dr Zorana Đinđića i Studentske ulice ka centru grada.

Udruženje građana "Ulice za bicikliste" postoji od aprila 2012. godine od kada počinje borba za bolje biciklističke staze, promoviše bicikliranje kao vid prevoza u urbanoj sredini.

UG "Ulice za bicikliste" predstavlja dva predloga:

PREDLOG BROJ 1:
- Ukloniti ili pomeriti ogradu Studentskog grada celom dužinom Ulice Tošin bunar ka unutrašnjosti Studentskog grada, kako bi se stvorili prostorni uslovi za povezivanje ove ulice sa Studentskom ulicom. Ukloniti ili pomeriti ogradu celom dužinom Bulevara Dr Zorana Đinđića, kako bi se stvorili prostorni uslovi za povezivanje raskrsnice Bulevara Dr Zorana Đinđića i Ulice Tošin bunar sa raskrsnicom Bulevara Dr Zorana Đinđića i Studentske ulice.

PREDLOG BROJ 2:
- Ukloniti deo ograde Studentskog grada, odnosno ograde pored Menze. Biciklističku stazu izgraditi kroz zelene površine Studentskog grada, uz izgradnju prvog biciklističkog kružnog toka sa tri kraka: prvi iz Studentskog grada, drugi koji se spaja sa Bulevarom Dr Zorana Đinđića sa zakrivljenjem u pravcu Ulice Tošin bunar i Bežanijske kose i treći koji kroz zelene površine Studentskog grada izlazi na raskrsnicu Bulevara Dr Zorana Đinđića i Studentske ulice u pravcu centra grada.

Predlog broj 2 mogao bi da uzrokuje povećanju korišćenja bicikla kao prevoznog sredstva među studentima koji žive u Studentskom gradu, gde već postoji parking za bicikle sa dovoljnim brojem mesta, a koji se nalazi odmah pored kioska obezbeđenja. Studenti jesu građani koji bi trebalo da povedu trend rasta korišćenja bicikla kao prevoznog sredstva u gradu Beogradu.

Pokvarene sprave za vežbanje na dorćolskom Keju 25. Maj. Već nekoliko meseci ih niko nije ni pogledao a kamoli popravio.

U centru starog Ceraka, gde je Maxi i sve ostale radnje je nekad bio lepo mali trg na kom je bila i fontana i cvece i sve. Sada je to obicno ruglo, u koje nije ulagano godinama. izlomljen beton, raspadnute klupe, zaraslo sa svih strana. Najtuznije, sto tu dolaze deca da se igraju jer nemaju gde. Trce po raspadnutom betonu. Prosto, to je mesto gde prodje najvise ljudi jer se sve nalazi tu i posta i prodvanica i sve. Ispod se nalazi i velika livada koja zvrji prazna. koja zaraste pa se okolni stanari okupe i srede. Izmedju ostalog, uvece se okupe moram ih nazvati mladi huligani koji piju alkohol, deru se, uspeli su polomiti staklo na Maxiju i da jos dodatno uniste sve sto se unisiti moze. Policija ne reaguje, jer taj problem traje vec godinu dana. Nas kraj vapi za sredjivanjem, preuredjivanjem jer maltene samo u 3 kuce ima 15-oro dece... I mnogo penzionera kojima bi znacilo da imaju gde prosetati. U noviji deo naselja se ulaze, ali nas ovde kao da su svi zaboravili. Samo sve ubrzano propada. Molim Vas, pomozite da i ovaj prelepi kraj zasija... I pomozite da se resimo vandala koji situaciju cine jos gorom, jer policija da reaguje nece.

U parku izmedju hotela Moskva i ulice Kraljice Natalije skoro se nastanilo nekoliko beskucnika. Oni borave u parku na travi na kartonskim kutijama i za sobom ostavljaju otpatke koje stete celom parku.Cesto se mogu zateci kako vrse nuzdu u zbunju. Nekolicina njih ima i pse lutalice koji laju na sve prolaznike i njihove pse. Pre nego sto su oni dosli, park je bio cisto i prijatno mesto, gde je svako mogao nesmetano da boravi. Sada se ceo donji deo travnjaka, onaj blizi ulici Kraljice Natalije, pretvorio u njihov posed i sada tu ne moze da se prolazi. Gradsko zelenilo zaista vodi racuna o ovom parku, ali ima vise otpadaka nego sto oni mogu da pokupe i postaje sve gore.

Naša komšinica Vojislava Todorić, 1. sprat, kada se doselila u zgradu 2006. imala je ukupno pet pasa 1 mužjaka i 4 ženke, nesterilisane , pa se nekontrolisanim parenjem došlo od 17 zivotinja u stanu od 70m2 tokom leta 2009.
U psihijatriji postoji ime za takvo ponašanje a to je „hordašenje“, izvedeno od reči „horda“, držanje životinja do broja koji ugrožava njihovu dobrobit i život. U julu 2010. polovina od tih životinja je dobilo štenjećak, parazite i uginula, završili su u kontejneru ispred zgrade.
Trenutno ima oko 13 životinja u stanu (novi štenci ili donešeni na čuvanje). Sem jednog psa ostale nikada ne izvodi, od kada su se oštenili oni nuždu vrše u stanu. Lavež, cvilenje i nesnosan smrad, ovih nesrećnih zatočenika danonočno se širi zgradom, oseća se i čuje se i u dvorišu i na ulici. Nemamo mira u sopstvenim domovima, plašimo se zaraze. Gospodja čisti tako što poliva vodu po svom stanu. Zbog toga se u stanu ispod njenog otvorila rupa i delimično pao plafon (karatavan) a životnjske fekalije se slivaju u dnevnu sobu stana ispod.
V. Todorić je stupila u kontakt sa tkz. društvima za zaštitu životinja i sada prima od njih novčanu pomoć praveći od svog stana divlji azil za pse a zapravo koncentracioni logor. Umesto da joj pomognu i udome te nesrećne životinje oni joj donose nove na čuvanje.
Obraćali smo se svim mogućim opštinskim, gradskim i republičkim organima, inspekcijama, sekretarijatima, miliciji, komunalnoj policiji... deklarativno puni su razumevanja ali ne i volje i načina da reše ovaj problem već godinama.
U međuvremenu (septembar 2011.) su gradske vlasti donele novu odluku o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca u Beogradu po kojoj se ukida stara odluka da se može držati maksimalno 2 psa i dve mačke (mada ni ona nikada nije adekvatno sprođena), sada se može držati NEOGRANIČEN broj kućnih ljubimaca u stanu ali pod uslovom da se vlasnik o njima adekvatno brine ali nije regulisano ko to kontroliše i kako se to sankicioniše, čime je napravljena ogromna rupa u zakonu i stvoren prostor da takve devijantne pojave bujaju.
TIME JE HORDAŠENJE U BEOGRADU PRAKTIČNO LEGALIZOVANO A DOBROBIT ŽIVOTINJA GURNUTA POD TEPIH. NI JEDAN ORGAN VLASTI VIŠE NIJE U OBAVEZI DA REŠAVA OVAKVE SLUČAJEVE NITI SE NJIMA ADEKVATNO BAVI.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/100058/Svadje-zbog-pasa-u-stanu
http://www.pravda.rs/2010/10/13/nece-13-pasa-u-komsiluku/